TAJNA DRUGE STRANE

     Danima je lutao pustinjom, dok nije osetio ustreptalost u telu i počeo da kopa. Sunce je peklo, pesak je bio suv, duvao je jak vetar, a on je uzaludno kopao. Njegove energične pokrete gutao je nemilostrdi pesak. Nakon nekoliko dana jedan prolaznik mu reče:
- Mani se ćorava posla, dobri čoveče, i pođimo u obližnji hotel.

Ne odustajući od svog posla on nervozno odgovori:

- Kažeš da sam slep! Nisi pogrešio. Zato me ostavi da ponovo progledam!

     Prolaznik s čuđenjem pogleda stranca, odmače se nekoliko koraka i posegnu za telefonom kako bi pozvao lekare, ali u tom momentu zemlje se zatrese, vazduh bi ispunjen peskom i osta pustoš, samo na jednom mestu malo udubljene je ukazivalo na postojanje šupljine.
- Deca su se opet igrala satom i okrenula ga pre vremena.

     Zabrinuto primeti žena i nameravajući da ga ponovo okrene ugleda malo ljudsko stvorenje koje radzragano skakuće po pesku vičući:
- Otkrio sam tajnu druge strane!

Kraj

     Ova priča je nastala, u vreme mog prvog poraza, 2004. god. i objavljena je u zborniku kratkih priča “Vrata moje priče” izdavačke kuće Alma. Evidentno je da emocije utiču na stvaranje, ali postavlja se pitanje na koji način. Da li se izuzetna ostvarenja postižu kada nas obuzmu pozitivne ili negativne emocije? Da li je moguće stvarati kada smo spokojni - kada nismo ni veseli ni tužni? Kako su se osećali Dostojevski, Zola ili Kafka kada su stvarali najveća dela svetske književnosti? Odgovore na ova pitanja potražiću od mojih kolega sa odeljenja za psihologiju, a do tada vam ostajem dužan joÅ¡ jednu priču koja je nastala kada sam bio obuzet pozitivnim emocijama.

Vaš Nikola

     Traganje za odgovorima, na sasvim jednostavna pitanja, danas predstavlja mukotrpan i ozbiljan posao. ZaÅ¡to je čoveku XXI veka problem da zadovolji svoju radoznalost, kada oko sebe ima obilje biblioteka, knjižara, a putem interneta, udobno sedeći u svojoj fotelji, može da obiÄ‘e čitav svet? Tajna je u ,,Tiraniji trenutka”. Ovaj termin ponudio je skandinavski antropolog, gospodin Eriksen, kao adekvatno objaÅ¡njene položaja čoveka u svetu razvijene tehnologije. Stoga ovaj rad ne predstavlja nikakvo otkriće u oblasti istorije pozoriÅ¡ta, već je samo izvasna sinteza važnih pitanja.

     Odabrana tema “Komparativna analiza grčkog i rimskog pozoriÅ¡ta” za seminarski rad, autoru je ulivala poverenje i nadu da je na tragu nečeg novog, meÄ‘utim gomilanje informacija otvaralo je nova pitanja i ruÅ¡ilo postavljena očekivanja. Uzbudljivo putovanje u proÅ¡lost omogućilo je autoru  da ponudi jednostavan prikaz antičkog teatra, koji krije mnoge tajne, koje ponekada samostalno otkrivamo, a da toga nismo ni svesni. Cilj ovog rada je da otvori mnoga pitanja, ali i da kroz nizanje generičko – logički povezanih činjenica dovede čitaoca do mogućih reÅ¡enja večnih rebusa.

     Sada nam ostaje da zajedno tragamo za večnim ,,logosom”, da svoju volju za moć, koja se sastoji u stvaranju, ne čuvamo sebično, već da kroz odgovore na pitanja, koja se nalaze u pomenutom tekstu, otrkivamo i upoznajemo “nepoznat svet”.

     U narednom periodu autor ovog bloga će se baviti izučavanjem komedije, njenom univerzalnošću - nastojeće da otkrije klasične postavke u savremenim komadima, da oživi Aristofana i Plauta, kojima se retko ko danas smeje. Prvi korak je pregled istorije pozoriÅ¡ta u Srbiji. Naime, potrebno je napraviti pregled svih antičkih komedija koje su postavljene na srpske scene nakon 1944. Ovu godinu uzimamo za početnu tačku, poÅ¡to ćemo istraživanje početi sa knjigom dr. Petra Volka “PozoriÅ¡ni život u Srbiji od 1944/ 1986″, a zatim ćemo pomoć potražiti u Muzeju istorije pozoriÅ¡ta.

N.K.   

Mit o pećini

Ljudi živeci u pećinama privezani okovima, tako da imaju mogućnost da vide samo njihovu unutrašnjost, nisu mogli da spoznaju ništa drugo osim senki raznih stvari. Međutim, ako bi se neko oslobodio I izašao iz pećine video bi iste stvari u svetlu sunca, što bi potpuno promenilo njegovu sliku sveta.
Platon nas kroz ovu parabolu poziva da izađemo iz sveta senki i pojmova, koji su samo čulima dostupini I da se uzdignemo do Sveta Ideja. Te ideje, pošto su nevidljive, ne mogu se spoznati čulima, vec samo umom. Taj put je trnovit, ali dijalektika je svakako jedna od dobrih prečica za početak.
Namera ovog bloga je da traga za neuhvatljivim Svetom Ideja, da nas na polju umetnosti i nauke kroz multidisciplinaran pristup oslobodi posmatranja varljivih senki. Možda ovo pretenciozno žvuci, ali ako se prihvatimo zajedničkog traganja verujem da ćemo pravi put do izlaska na sunce pronaći, a kakve ćemo puteve na svetlosti dana odabrati zavisi od nas samih.
Praćenjem kreativnih procesa, kao I sagledavanjem I analiziranjem njihovih produkata na ovom blogu biće prezentovan pokušaj traganja za nečim novim I naizgled neuhvatljivim.